Obavezni SEO – mali vodič za optimizaciju sajta

Izrada sajta je spoj umetničke kreativnosti sa funkcijom i svrhom. Važno je da sajt bude lepo uobličen, da ostavi dobar prvi utisak i privuče korisnike. Još je važnije da bude funkcionalan i da ispuni ciljeve zbog kojih je napravljen. Uloga veb-sajta ostvaruje se tek u interakciji sa korisnicima. Bez korisnika – sajt je bezvredan. Da bi bio pristupačan, sajt prvo moramo optimizovati tako da ga korisnici mogu pronaći putem pretraživača. Zatim, sajt trebamo urediti tako da bude privlačan i vredan za korisnike. Optimizacija sajta je u osnovi skup smernica koje nam pomažu da sadržaje sajta učinimo prepoznatljivim za pretraživače, kao i prijemčljivim za korisnike, a time i produktivnim za vlasnike.

Sadržaj:

• On-page SEO – optimizacija na stranici sajta
• Off-page SEO – optimizacija van stranice sajta
• Tehnički SEO – optimizacija u pozadini sajta

On-page SEO – optimizacija na stranici sajta

On-page SEO se sastoji od elemenata za optimizaciju na sajtu koje možemo neposredno kreirati i sami kontrolisati. Od kvaliteta sadržaja, do olakšavanja korisnicima da konzumiraju sadržaj, sve je u našim rukama. Svrha ove optimizacije je da sadržaj našeg sajta učinimo dostupnim, preglednim i relevantnim, kako za Google, tako i za naše ciljane korisnike.

Kreiranje sadržaja

Relevantan sadržaj je temelj uspešne optimizacije. To, pre svega, znači da moramo kreirati sadržaj usklađen sa svrhom pretraživanja naših ciljanih korisnika. Dakle, ako tema ili ključna reč za koju kreiramo sadržaj ukazuje na informativno pretraživanje – napisaćemo blog post. Ukoliko ključna reč vuče ka transakcionom pretraživanju – napravićemo stranicu proizvoda. Jednostavno, zar ne?

Kreiranje više stranica za jednu istu ključnu reč je čisto gubljenje vremena. Google visoko rangira stranice kada utvrdi da one daju najbolji odgovor za dato pretraživanje. Zato treba da se fokusiramo na jednu stranicu po temi i kreiramo sadržaj koji će Google prepoznati kao bolji odgovor od onog kojim trenutno odgovara na taj upit.

Kako kreirati sadržaj

Jednostavna formula za kreiranje sadržaja iz SEO perspektive podrazumeva da:

• pretražimo ključne reči po kojima želimo da stranica bude rangirana,
• pronađemo stranice koje su visoko rangirane po tim ključnim rečima,
• ispitamo koje kvalitete imaju te stranice,
• kreiramo sadržaj koji je bolji od toga.

Bolji sadržaj je onaj koji nudi veću dodatnu vrednost za korisnike. Između ostalog, možemo kreirati sadržaj iz ugla koji ni jedna druga stranica ne nudi na istu temu, podrobnije objasniti problem, predstaviti nove metode ili rezultate istraživanja. Takođe, moramo se potruditi da sadržaj upotpunimo fotografijama, grafikonima, video zapisima ili infografikama, odnosno izložiti ga u formi koju ciljani korisnici preferiraju.

U suštini, SEO se po pitanju sadržaja svodi na kreiranje jedinstveno vrednog sadržaja koji možemo ponuditi korisnicima, da bi naša stranica bila prepoznata kao relevantnija od onih koje su trenutno rangirane za ciljanu ključnu reč.

Title tags – nadnaslovi stranica

Title tag je HTML element koji određuje naslov veb-stranice. Naslovi stranica se prikazuju u rezultatima pretrage kao plavi link do naše stranice. Takođe, prikazuju se na vrhu veb pregledača (browser-a) i posebno su korisni kada imamo više otvorenih kartica (tabs) pretraživača. Title tag se ne prikazuje na samoj stranici sajta.

Naslov stranice ima veliku ulogu u formiranju prvog utiska o veb-stranici i vrlo je značajan za privlačenje pažnje kada ljudi biraju između ponuđenih rezultata pretrage. Što je naš naslov u rezultatima pretrage privlačniji, to će više posetilaca privući na našu stranicu – verovatno i na uštrb bolje rangiranih sadržaja.

Google prikazuje 50 do 60 karaktera kao naslov stranice, tako da moramo mudro birati reči i prilagoditi dužinu naslova. Vrlo je korisno pri smišljanju naslova stranice imati na umu još par preporuka:

• najvažniju ključnu reč na koju se odnosi sadržaj staviti na početak naslova,
• ne prekoračujmo dužinu naslova koju Google prikazuje, pošto skraćeni prikaz neće biti privlačan u rezultatima pretrage,
• ako je prikladno, umetnimo ime našeg brenda u naslovu stranice,
• koristimo samo jedan, originalni naslov za svaku veb-stranicu.

Premda su naslovi stranica veoma važni za SEO, ipak su pre svega namenjeni korisnicima. Pored optimizacije i korišćenja ključnih reči, bitno je razmisliti o celokupnom korisničkom doživljaju posetilaca kada kreiramo naslove svojih veb-stranica. Title tag je prva interakcija posetioca sa našim brendom kada ga pronađe u rezultatima pretrage i trebalo bi da prenese najpozitivniju i najtačniju moguću poruku.

Meta tags – opisi stranica

Meta tags su HTML elementi koji ukratko opisuju sadržaj stranice u rezultatima pretraživanja. Opisi stranica se ne vide u sadržaju samih veb-stranica, kao ni naslovi.

Meta opisi, iako nisu vezani za rangiranje na pretraživačima, izuzetno su važne za privlačenje korisnika sa rezultata pretrage. Ovi kratki paragrafi daju nam priliku da predstavimo sadržaj ljudima koji pretražuju, a njima daju šansu da pre otvaranja stranice odluče da li je ponuđeni sadržaj relevantan i sadrži informacije koje traže.

Google generalno skraćuje isečke na 155 do 160 karaktera. Najbolje je da meta opisi što sažetije opišu sadržaj teksta, a svakako da ne prekorače 160 karaktera. Ostale preporuke su slične kao i kod pisanja naslova stranice, s tim što nije loše, ako je primereno, opis stranice završiti pozivom na akciju.

Kao što prikazuju naš naslov stranice, društvene mreže obično koriste naš opis stranice kada se sadržaj deli na njihovim veb-lokacijama. Bez formulisanog opisa stranice, društvene mreže za opis koriste prvi deo teksta koji mogu da pronađu. U zavisnosti od toga kako počinje tekst na našoj stranici, opis koji daju možda neće stvoriti željenu sliku o našem sadržaju korisnicima društvenih mreža.

Headline tags – naslovi i podnaslovi

Naslovi i podnaslovi (H1, H2, itd.) su delovi HTML koda koji omogućavaju da se određene reči istaknu na stranici. Pomažu nam da lakše pregledamo stranicu, posebno sa dužim tekstom, i odaberemo delove koje želimo da pročitamo. Glavni naslov (H1) obično pišemo većom veličinom fonta od podnaslova i teksta na stranici, a prikazuje se kao glavni naslov za sadržaj na toj stranici. Naslovi i podnaslovi se ne prikazuju u rezultatima pretrage, već samo na stranicama sajta.

Pošto i naslovi stranica i H1 služe istoj široj svrsi, lako je razumeti zašto ih ljudi dovoljno ne razlikuju. Dalje, činjenica je da su mnogi sistemi za upravljanje sadržajem podešeni tako da automatski postavljaju isti naslov stranice i H1 naslov.

Glavna razlika između oznaka naslova stranica i H1 naslova je mesto gde se pojavljuju. Naslovi stranica se prikazuju u pretraživačima i predstavljaju hipervezu preko koje će korisnik doći do stranice. Takođe se pojavljuju u naslovnoj traci na vrhu internet pregledača i podrazumevani su naslov koji se koristi za obeležavanje kartica. Naslovi stranica se ne pojavljuju na samoj veb stranici.

H1 naslovi su ono što će korisnici videti na samoj veb-stranici. Obično je istaknut veličinom fonta i predstavlja naslov sadržaja. H1 naslovi se obično ne pojavljuju u rezultatima pretrage.

Hijerarhija naslova i podnaslova

Naslovi imaju hijerarhiju od vrha prema dnu od H1 do H6. Prvi, H1 se koristi za definisanje najvažnijeg naslova, dok se H6 koristi za definisanje manje važnih podnaslova. Google koristi naslove i podnaslove da lakše razume sadržaj naše stranice. Ako smo dobro postavili strukturu, to će Google-u pomoći da bolje uskladi naš sadržaj sa frazama za pretraživanje i prikaže ga više u rezultatima pretrage.

Još važnije, pravilno korišćenje naslova i podnaslova doprinosi boljem korisničkom iskustvu posetilaca našeg sajta. Struktura naslova i podnaslova funkcioniše na isti način na vebu kao i u štampi. Internet korisnici u obilju informacija gledaju naslove da vide da li ih dovoljno zanima da se na nekom zaustave i potroše vreme da pročitaju ceo sadržaj ili samo neke, za njih bitne delove. Naslovi i podnaslovi im pomažu da pronađu ono što traže na stranici.

URL struktura

URL je akronim engleskih reči Uniform Resource Locator i označava lokaciju ili adresu pojedinog sadržaja na internetu. Kao i naslove i opise stranica, internet pretraživači prikazuju URL-ove u rezultatima pretrage. Zbog toga imenovanje i formatiranje URL-a mogu uticati na odluku korisnika o poseti našem sajtu. Takođe, i pretraživači koriste URL-ove za procenu i rangiranje stranica u rezultatima pretrage.

Ako naša stranica cilja određeni temu ili ključnu reč, obavezno je treba uključiti u URL adresu. Međutim, ne smemo da preterujemo tako što ćemo pokušati da upišemo više ključnih reči čisto u SEO svrhe. Preporučljivo je da sledimo i sledeće savete za dobru URL strukturu:

• Koristimo opisne URL-ove, tako da korisnicima naslute šta ih čeka da stranici,
• Izbegavajmo suvišne nivoe direktorijuma, koji ceo sajt i same URL-ove čine dugim i nečitljivim,
• U formulisanju URL-a ne koristimo specijalne karaktere, nejasne za pretraživače.

Unutrašnje veze

Kretanje korisnika po sajtu, kao i indeksiranje od strane internet pretraživača olakšavamo i dobrom strukturom unutrašnjeg povezivanja. Kada povežemo neki pojam na jednoj stranici sa drugim stranicama na našem sajtu, obezbeđujemo da alati za indeksiranje pretraživača mogu da pronađu sve stranice našeg sajta relevantne za taj pojam, prenosimo snagu rangiranja na povezane stranice na sajta, a olakšavamo i posetiocima da pronađu sadržaje koji obuhvataju pojam koji ih zanima.

Za unutrašnju povezivanje možemo koristiti i usidreni tekst. Pri povezivanju trebamo voditi računa da uvek koristimo istu ključnu reč za povezivanje sa ciljanom stranicom. Na ovaj način ukazujemo pretraživačima da je upravo ta stranica najrelevantnija na našem veb-sajtu za tu ključnu reč. Ako, pak, previše veza na različite stranice koristi isti usidreni tekst, Google to može protumačiti kao neželjeno ponašanje.

Preusmeravanje

Veb-sajt vremenom prilagođavamo novonastalim potrebama, što uključuje i uklanjanje ili preimenovanje stranica. U tim slučajevima obavezno moramo ažurirati sve veze koje vode na stari, sada nepostojeći URL, ukloniti ih ili preusmeriti na novi, relevantni sadržaj.

Ako veza vodi do nepostojeće stranice na našem veb-sajtu, korisnici će se naći na stranici sa greškom 404. Time je i naše nastojanje da izgradimo izvrsno korisničko iskustva dovedeno u ćorsokak. Pored toga, ni pretraživači ne vole kada pronađu ove stranice sa greškama.

Off-page SEO – optimizacija van stranice sajta

Off-page SEO uključuje poboljšanja za bolje rangiranje u rezultatima pretrage i bolju percepciju korisnika o kvalitetu sajta koja se ne sprovode na samoj stranici sajta. Ostvaruje se kroz povratne veze sa drugih sajtova (posebno onih uglednih i vrednih poverenja), pominjanjem našeg brenda, deljenjem našeg sadržaja i preporukama korisnika datim van našeg veb-sajta.

Izgradnja povratnih veza

Izgradnja povratnih veza je u samom središtu SEO stranice. Pretraživači koriste povratne veze kao pokazatelje kvaliteta povezanog sadržaja, tako da će sadržaj sa mnogo povratnih veza visoke vrednosti obično biti bolje pozicioniran u rezultatima pretrage od sličnog sadržaja sa manje povratnih veza. Povratne veze, koje se nazivaju i ulazne veze ili dolazne veze, kreiraju se kada se jedan veb-sajt poveže sa drugim. Veza sa spoljnog veb-sajta zove se povratna veza (backlink).

Pre nego što počnemo da gradimo povratne veze, potrebno je da kreiramo sadržaj vredan povezivanja. U načelu, to može biti početna stranica našeg veb-sajta. Međutim, mnogo češće i lakše gradimo linkove na posebno usmerene sadržaje, kao što su blog postovi, ilustracije ili infografike, dijagrami i grafikoni, različita uputstva i rezultati istraživanja i slično. Veoma je teško graditi povratne veze ka stranicama male vrednosti. S druge strane, ako kreiramo sadržaj koji ljudi smatraju korisnim i vrednim deljenja, izgradnja veza je mnogo lakši poduhvat.

Razlikujemo tri glavne vrste povratnih veza, u zavisnosti od načina kako smo ih ostvarili: prirodne veze, ručno napravljene veze ili veze koje sami kreiramo:

• Prirodne veze se kreiraju bez direktnog učešća vlasnika stranice. Na primer, blog jednog sajta direktno citira sadržaj našeg koji smatra interesantnim za svoje posetioce;
• Ručno izgrađene veze nastaju se kroz aktivnosti usmerene na izgradnju linkova. To uključuje aktivnosti poput pozivanja klijenata da se povežu sa našim veb-sajtom i podele njegov sadržaj ili građenje odnosa sa uticajnim sajtovima da bi podelili naš sadržaj;
• Veze koje sami kreiramo pravimo tako što dodajemo povratne veze u onlajn direktorijume, forume, blog komentare ili objavljujemo PR teskove.. Neke taktike za izgradnju samokreiranih veza teže ka takozvanom „black hat“ SEO i rizikuju kažnjavanje od strane pretraživača, pa zato treba vrlo oprezno primenjivati.

Kvalitet povratnih veza

Pretraživači pomno procenjuju kvalitet povratnih veza. Bez obzira na način na koji su veze izgrađene, najveći SEO doprinos daju veze sa uglednih i dobro rangiranih stranica. Ako vrlo autoritativna stranica postavi vezu do članka na našem sajtu, poverenjem ukazanim povezanoj stranici prenosi i određenu količinu svog autoriteta. Ima više faktora koji pozitivno doprinose prenosu vrednosti značajnih za rangiranje povezanih sadržaja, među kojima su:

• popularnost i autoritet stranice i veb-sajta sa kojim se povezuje,
• relevantnost sadržaja koji se povezuje,
• brojnost povratnih veza ka povezanoj strani,
• mesto povezivanja na stranici,
• atributi praćenja: “prati” ili “ne prati”.

Znamo već da je sadržaj ključ koji otključava povratne veze. Ali, samo objavljivanje sadržaja obično nije dovoljno za privlačenje kvalitetne povratne veze. Zato se moramo angažovati da te veze izgradimo. Neke tehnike za izgradnju linkova daju bolje rezultate od drugih, neke su primerenije našem sadržaju i načinu rada, dok ima i onih koje nam se čine suviše agresivnim. U svakom slučaju, evo par jednostavnijih tehnika koje vode ka povezivanju:

Klasični PR

Kreiramo sadržaj relevantan za posao kojim se bavimo, objavimo interesantne podatke, zanimljive studije ili oni neki drugi sadržaj koji je vredan pažnje i za koji postoje tematski veb-sajtovi koji će verovatno želeti da ga povežu. Pošaljemo imejl sa informacijom o sadržaju osobama koje se bave tom tematikom na ciljanom sajtu i ponudimo im da sadržaj koriste u okviru svojih objava, naravno uz povezivanje.

Ulistavanje i učestvovanje

Pridruživanje internet grupama od značaja za našu delatnost, upisivanje u važne onlajn kataloge i baze podataka takođe generiše povratne veze do našeg sajta. Kao i učešće na različitim oflajn događajima, poput konferencija, sajmova, predavanja i slično, a koji se promovišu na internetu. Lista učesnika događaja, kao i tekstovi o događaju uglavnom sadrže veze do sajtova učesnika.

Povezivanje prekinutih veza

Ova tehnika podrazumeva pronalaženje prekinutih veza na sajtovima koji su nam interesantni za povezivanje i ponudu da se povežu prekinuti link na naš sadržaj. Prekinute linkove na veb-sajtovima, ako ih ima, lako možemo naći ako Chrome čitaču dodamo aplikacije Check My Links ili Atomseo. Time što ćemo upozoriti vlasnike sajta na prekinuti link i ponuditi odgovarajući sadržaj za povezivanje dodajemo vrednost ne samo svom, već i njihovom sajtu.

Članci na referentnim sajtovima

Pisanje članaka za referentne veb-sajtove, poput onlajn časopisa, dobar je način ne samo za izgradnju povratnih veza, već i sticanje reputacije stručnjaka za datu oblast.

Rad na pridobijanju povratnih veza sa spoljnih sajtova smatra se najvažnijom aktivnošću u primeni off-page SEO strategije. Ipak, skoro svaka dodatna aktivnost koja se odnosi na promociju našeg veb-sajta, pa i kada ne pomaže da se poboljša pozicija našeg sajta u rezultatima pretrage, može se smatrati radom na optimizaciji van stranice. To uključuje i aktivnosti poput:

• Marketinga putem društvenih mreža;
• Upisivanje na Google My Business i prikazivanje na Google Maps;
• Imejl kampanje;
• Pominjanja brenda od strane uticajnih sajtova, bez direktnog povezivanja.

Rezultat svake od ovih aktivnosti da na neki način kreiramo referencu na naš sajt negde drugde na internetu – bilo da je to sam link, pominjanje našeg brenda ili veb sajta, pa sve do preporuka korisnika.

Tehnički SEO

Da bi naše veb-stranice izgradili na zdravoj osnovi i učinili pristupačnim i za ljude i za indeksiranje, moramo razumeti osnove tehničke optimizacije. Obzirom da tehnička struktura sajta može imati ogroman uticaj na njegove performanse, od ključnog je značaja da shvatimo kako nam tehnički SEO može pomoći da napravimo bolji veb-sajt.

Struktura veb-sajta

Struktura sajta je, u stvari, definisanje načina na koji organizujemo njegov sadržaj. Veb-sajt se sastoji od različitih sadržaja usmerenih na određene teme. Struktura stranica bavi se načinom na koji je ovaj sadržaj grupisan, povezan i predstavljen posetiocu. Ako dobro struktuiramo naš veb-sajt, korisnici će lakše pronaći put do traženog sadržaja i Google će bolje indeksirati naše URL adrese. Taksonomije, poput kategorija i oznaka, ali i interno povezivanje, navigacija i navigacione mrvice (breadcrumbs) vrlo su korisni za struktuiranje veb-sajta.

Struktura sajta je proizvod pažljivog razmišljanja, funkcionalnog dizajna i precizne organizacije. Najbolje vreme za definisanje dobre strukture sajta je pre nego što ga napravimo. Međutim, i kada redizajniramo svoju sajt, još uvek možemo reorganizovati neke elemente da poboljšamo strukturni SEO.

Organizaciona strukturu svakog sajta spada u jednu od četiri vrste: hijerarhijsku, rednu matričnu ili organizovanu kao baza podataka.

Hijerarhijska struktura

Za većinu veb-sajtova najpogodniji je hijerarhijska struktura. Informacije su rangirane i predstavljene logičkim redosledom i lako su dostupne. Ova struktura je trenutno najpopularniji model na internetu. Hijerarhijska struktura teži najmanjem potrebnom broju veza između početne stranice i bilo koje stranice na sajtu. Time omogućava da se snaga rangiranja glavne stranice prenosi kroz celokupni veb-sajt, povećavajući tako potencijal za rangiranje svake pojedinačne stranice.

Za pravilnu organizaciju hijerarhijske strukture dobro je da se pridržavamo nekih osnovnih pravila:

• Hijerarhija treba da bude logična i jednostavna zbog lakoće pretraživanja i indeksiranja. Svaka glavna kategorija treba da bude jedinstvena i posebna. Svaka potkategorija treba da se odnosi na glavnu kategoriju pod kojom se nalazi;
• Preporučljivo je da broj glavnih kategorija bude između dve i sedam. Glavne kategorije ističu osnovne teme na koje se odnosi sadržaj sajta. Ako imamo više od sedam, možda bi trebali da preispitamo organizaciju sajta;
• Dobro je ujednačiti broj potkategorija unutar svake kategorije. Ako jedna glavna kategorija ima deset potkategorija, dok druga glavna kategorija ima samo tri, struktura je malo neuravnotežena.

Stručnjaci za korisničko iskustvo kažu da moramo omogućiti da se u samo tri klika pronađe bilo koja strana na veb-sajtu. Ovaj podatak ipak koristimo više kao smernicu nego kao pravilo.

Breadcrumbs – navigacione mrvice

Strukturu veb-sajta možemo da istaknemo koristeći tzv. hlebne, odnosno navigacione mrvice (eng. breadcrumbs). Navigacione mrvice su linkovi na koje možemo kliknuti i koji su obično vidljivi na vrhu stranice ili posta. Pomažu posetiocima da vide gde se tačno nalaze na našem veb-sajtu i da se lako vrate na viši nivo, ako to žele. Mrvice poboljšavaju korisničko iskustvo posetilaca, kao i SEO našeg sajta. Google lakše nalazi potrebne informacije iz strukture našeg veb-sajta pomoću navigacionih mrvica. Takođe, mrvice pružaju lepu korist u rezultatima pretrage, gde naš URL prikazuju na prijateljski način, posebno na mobilnim uređajima.

Duplirani sadržaji

Svaka stranica na veb-sajtu treba da bude jedinstvena po svom sadržaju u odnosu na druge stranice i da bude jedinstveno vredna za korisnike, odnosno da korisnicima pruža vrednost koju traže i žele. Ipak, ponekad nivo te jedinstvenosti nije dovoljno prepoznatljiv za pretraživače, pa im moramo malo pomoći da se snađu.

Ako na sajtu imamo duplirane verzije nekog sadržaja i one kao takve iz nekog razloga imaju smisla, na primer, verzija članka prilagođena za štampu, regularna verzija članka i mobilna verzija članka, trebalo bi da uradimo kanonizaciju. Nikog time ne proglašavamo za sveca, već kanonska URL etiketa (eng. canonical URL tag) ukazuje pretraživaču koji od URL-ova je značajniji i treba da se pojavi u rezultatima pretrage.

Ako je, pak, nema smislenog razloga i dodatne koristi od dupliranja sadržaja, što je čest slučaj, rešenje je kod 404. Manje vrednu stranicu treba izbrisati, a eventualne linkove ka njoj preusmeriti na vredniju stranicu.

XML mapa sajta

Cilj je da Google indeksira svaku važnu stranicu našeg veb-sajta. Neke stranice nemaju unutrašnjih veza koje upućuju na njih, što ih čini manje pristupačnim za pretraživače. XML mapa sajta je pregled stranica veb-sajta, koji osigurava da ih Google može pronaći.

Mapa sajta može da sadrži i dodatne informacije o svakom URL-u, kao što su vreme poslednjeg ažuriranja stranice, koliko se često menja, koliko je bitna ta stranica u poređenju sa ostalim stranicama na sajtu i drugo. Ove informacije omogućavaju pretraživačima da pravilnije indeksiraju sajt. Postavljanjem mape sajta ništa ne možemo pokvariti, a poboljšavamo SEO, te ih je dobro koristiti. XML mapa sajta je posebno preporučljiva ako:

• imamo stranice na veb lokaciji koje su dinamički kreirane (npr. stranice za e-trgovinu);
• veb-sajt nije najbolje struktuiran ili nije najbolje povezan unutrašnjim vezama;
• sajt ima malo spoljašnjih veza ili je nov;
• veb-sajt je velik i ima puno arhiviranog sadržaja koji možda nije dobro povezan.

Dodavanje naše XML mape sajta u Search Console pomažemo Google-u da brzo pronađe našu mapu sajta i omogućava nam da proverimo ima li na mapi neke greške.

Brzina učitavanja

Brzinu stranice možemo opisati kao vreme učitavanja stranice (vreme potrebno da se sadržaj na određenoj stranici u potpunosti prikaže) ili vreme do prvog bajta (koliko vremena treba da vaš internet pregledač primi prvi bajt informacija od veb servera).

Brzina stranice je važna za korisničko iskustvo posetilaca sajta. Stranice sa dužim vremenom učitavanja imaju višu stopu napuštanja početne stranice i niže prosečno vreme na stranici. Duže vreme učitavanja negativno utiče i na konverzije.

Google je označio brzinu kao jedan je od bitnih kriterijuma koje prati njegov algoritam za rangiranje stranica. Pretpostavlja se da Google posebno pomno meri vreme do prvog bajta kada razmatra brzinu stranice. Pored toga, mala brzina stranice znači da pretraživači mogu pretražiti manje stranica u vremenu dodeljeno za indeksiranje, što se negativno odražava na indeksaciju sporog sajta.

Vrlo korisna alatka za procenu brzine naše stranice je Google-ov PageSpeed Insights, koji analizira sadržaj veb-stranice i zatim generiše predloge za ubrzanje te stranice. Neki od načina za povećanje brzine stranice su:

Optimizacija fotografija

Fotografije često imaju najveći udeo u veličini vaše veb-stranice. Optimizacija fotografija i grafike su najvažnija i najjednostavnija stvar koju možemo učiniti da poboljšamo brzinu učitavanja stranica. Fotografije moramo optimizovati tako da ne budu veće nego što je potrebno za prikazivanje, da su u ispravnom formatu datoteke i da su komprimovane za internet.

Brojni su alati za optimizaciju veličine fotografija, a jedan od lako dostupnih i vrlo efikasnih je TinyPNG.

Brisanje nepotrebnih dodataka

Dostupno je mnogo dodataka koji nam pomažu da poboljšamo elemente našeg veb-sajta, posebno ako koristimo WordPress. Međutim, svaki dodatak koji dodamo našem sajtu troši resurse i time odgađa odgovor, te produžava vreme učitavanja stranice. Neki od dodataka su zaista potrebni, ali mnoge od njih možemo izostaviti.

Smanjivanje preusmeravanja

Više preusmeravanja stvara više HTTP zahteva i povećava vreme učitavanja. Treba da proverimo da li postoje neispravne veze i odmah ih ispravimo. Nepotrebna preusmeravanja ne treba ni da uvodimo.

Omogućavanje keširanja

Keširanje je funkcija koja omogućava korisnicima da u svoje internet pregledače pohrane kopije elemenata pojedinačnih stranica našeg sajta. Kada se korisnici vraćaju, pregledači koriste svoju keš memoriju, umesto da ponovo učitavaju sve elemente stranice.

Poboljšanje vremena odziva servera

Na vreme odgovora našeg servera utiče količina prometa koji ostvarujemo, resursi koje svaka stranica koristi, softver koji server koristi i rešenje za hosting koje smo izabrali. Da poboljšamo vreme odziva servera, treba da potražimo uska grla, kao što su spore baze podataka, sporo usmeravanje ili nedostatak odgovarajuće memorije, te da ih ispravimo. Optimalno vreme odziva servera je ispod 200 ms.

Prilagodljiv dizajn

Prilagodljiv dizajn je tehnika upotrebe fluidnih mreža, fleksibilnih slika i CSS medijskih upita kako bi se sadržaj stranice pravilno učitao na bilo koji uređaj: pametni telefon, tablet ili računar. Time se veb-stranica u realnom vremenu prilagođava veličini ekrana i njegovoj orjentaciji, rezoluciji i operativnom sistemu. Prilagodljiv dizajn je preporučeni Google obrazac dizajna!

Mobile friendly – prijateljski za mobilne uređaje

Kada govorimo o veb-sajtovima prilagođenim mobilnim uređajima, ne mislimo samo o brzini i prilagođenom dizajnu. Pričamo i o tome kako sajt ukupno izgleda i funkcioniše na bilo kom mobilnom uređaju. Veb-sajt treba da bude i po veličini i po kodu prilagođen za jednostavnu interakciju na mobilnim uređajima. To praktično znači:

• da je lako čitati tekst – veličina i tip fonta su prilagođeni mobilnim uređajima,
• tasteri i linkovi su dovoljno veliki da ih možemo dodirnuti prstom,
• ukupno korisničko iskustvo je ugodno

Većina korisnika posećuju naš sajt upravo putem mobilnih uređaja. Koliko je naš sajt prijateljski nastrojen prema mobilnim uređajima i njihovim korisnicima, možemo proveriti preko Google Mobile-Friendly testa.

Bezbednost korisnika na sajtu

Tehnički optimizovan sajt je siguran sajt. Danas je osnovni zahtev sigurnosti na internetu obezbediti privatnost korisnicima u interakciji sa našim sajtom. HTTPS ( Hypertext Transfer Protocol Secure) protokol osigurava da je sadržaj koji se šalje i prima putem ovog protokola privatan i bezbedan. Za implementaciju HTTPS protokola potreban nam je takozvani SSL certifikat. SSL (Secure Socked Layer) je bezbednosna tehnologija za uspostavljanje enkriptovane konekcije sa serverom.

Pored bezbednosti korisnika, razlog zašto koristimo SSL sertifikat je i to što Google u rezultatima pretrage bolje pozicionira sajtove koji imaju SSL i koriste HTTPS. S druge strane, kako internet pregledači veb-sajtove koji nemaju validan SSL sertifikat označavaju kao nesigurne, posećenost takvih sajtova drastično opada. Pošto većina hosting paketa uključuje i besplatni SSL sertifikat, pitanje više nije da li ga instalirati ili ne, već koji nivo sigurnosti obezbediti za korisnike našeg veb-sajta.

Zaključak

Dakle, SEO, odnosno optimizacija sadržaja veb-sajta za internet pretraživače, se ne svodi samo na kratkoročne aktivnosti kojima želimo brzo poboljšati rangiranje u rezultatima pretrage. Naprotiv, SEO je konstantan proces kojim sajt stalno poboljšavamo po svim parametrima – tehničkim i sadržajnim, i to tako da sve bolje izlazi u susret rastućim zahtevima korisnika zbog kojih je napravljen. Samo dobro optimizovan sajt je pristupačan i privlačan za posetioce, a samo posećen sajt ostvaruje rezultate zbog kojih je postavljen.